Kuran / Sura 26. Eš-Šuara (Pjesnici)

  1. Ta Sin Mim. #
  2. Ovo su ajeti Knjige jasne! #
  3. Zar ćeš ti sebe uništiti zato što ovi neće da postanu vjernici? #
  4. Kad bismo htjeli, Mi bismo im s neba jedan znak poslali pred kojim bi oni šije svoje sagnuli. #
  5. I njima ne dođe nijedna nova opomena od Milostivoga, a da se od nje ne okrenu. #
  6. Oni poriču – pa, stići će ih sigurno posljedice onoga čemu se izruguju. #
  7. Zar oni ne vide kako činimo da iz zemlje niče svakovrsno bilje plemenito? #
  8. To je, doista, dokaz, ali većina njih ne vjeruje, #
  9. a Gospodar tvoj je, zaista, silan i milostiv. #
  10. A kad je Gospodar tvoj Musaa zovnuo: “Idi narodu koji se prema sebi ogriješio, #
  11. narodu faraonovu, ne bi li se Allaha pobojao,” – #
  12. on je rekao: “Gospodaru moj, bojim se da me oni u laž ne utjeraju, #
  13. da mi ne postane teško u duši i da mi se jezik ne saplete; zato podaj poslanstvo i Harunu, #
  14. a ja sam njima i odgovoran,* pa se plašim da me ne ubiju.” #
  15. “Neće!” – reče On. “Idite obojica sa dokazima Našim, Mi ćemo s vama biti i slušati. #
  16. Otiđite faraonu i recite: ’Mi smo poslanici Gospodara svjetova, #
  17. dopusti da sinovi Israilovi pođu s nama!’” #
  18. “Zar te među nama nismo gojili dok si dijete bio i zar među nama tolike godine života svoga nisi proveo?” – reče faraon – #
  19. “i uradio si nedjelo koje si uradio i još si nezahvalnik?” #
  20. “Ja sam onda ono uradio nehotice” – reče – #
  21. “a od vas sam pobjegao zato što sam se vas bojao, pa mi je Gospodar moj mudrost darovao i poslanikom me učinio. #
  22. A dobročinstvo koje mi prebacuješ – da nije to što si sinove Israilove robljem učinio?” #
  23. “A ko je Gospodar svjetova?” – upita faraon. #
  24. “Gospodar nebesa i Zemlje i onoga što je između njih, ako vjerujete” – odgovori on. #
  25. “Čujete li ?” – reče onima oko sebe faraon. #
  26. “Gospodar vaš i Gospodar vaših davnih predaka” – reče Musa. #
  27. “Poslanik koji vam je poslan, uistinu, je lud” – reče faraon. #
  28. “Gospodar istoka i zapada i onoga što je između njih, ako pameti imate” – reče Musa. #
  29. A faraon reče: “Ako budeš kao boga nekog drugog osim mene priznavao, sigurno ću te u tamnicu baciti!” #
  30. “Zar i onda kad ti budem očigledan dokaz donio?” – upita on. #
  31. “Pa daj ga, ako istinu govoriš!” – reče faraon. #
  32. I Musa baci štap svoj, kad on – zmija prava, #
  33. a onda izvadi ruku iz njedara, kad ona, onima koji su gledali – bijela. #
  34. “Ovaj je zaista vješt čarobnjak” – reče glavešinama oko sebe faraon – #
  35. “hoće da vas čarolijom svojom iz zemlje vaše izvede. Pa šta savjetujete?” #
  36. “Ostavi njega i brata njegova!” – rekoše – “a u gradove pošalji da sakupljaju, #
  37. sve čarobnjake vješte će ti dovesti.” #
  38. I čarobnjaci se u određeno vrijeme i označenog dana sabraše, #
  39. a narodu bi rečeno: “Hoćete li se iskupiti #
  40. da budemo uz čarobnjake, ako oni budu pobjednici!” #
  41. A kad dođoše, čarobnjaci faraona upitaše: “Da li će nama, doista, pripasti nagrada ako mi budemo pobjednici?” #
  42. “Hoće – odgovori on -“bićete tada sigurno meni najbliži.” #
  43. Musa im reče: “Bacite ono što želite baciti!” #
  44. I oni pobacaše konope svoje i štapove svoje i rekoše: “Tako nam dostojanstva faraonova, mi ćemo svakako pobijediti!” #
  45. Zatim Musa baci svoj štap, koji, odjednom, proguta ono što su oni lažno izveli. #
  46. Čarobnjaci se onda na tle baciše #
  47. i rekoše: “Mi vjerujemo u Gospodara svjetova, #
  48. Gospodara Musaova i Harunova!” #
  49. “Da povjerujete njemu prije dopuštenja moga!” – viknu faraon. – “On je vaš učitelj, on vas je čarobnjaštvu naučio – a vi ćete zapamtiti; poodsijecaću vam ruke i noge vaše unakrst i sve ću vas porazapinjati!” #
  50. “Ništa strašno!” – rekoše oni – “mi ćemo se Gospodaru svome vratiti. #
  51. Mi se nadamo da će nam Gospodar naš grijehe naše oprostiti zato što smo prvi vjernici.” #
  52. I Mi objavismo Musau: “Kreni noću s robovima Mojim, ali bićete gonjeni.” #
  53. I faraon posla po gradovima sakupljače: #
  54. “Ovih je zaista malo #
  55. i rasrdili su nas, #
  56. a mi smo svi budni!” #
  57. I Mi ih izvedosmo iz vrtova i rijeka,* #
  58. iz riznica i dvoraca divnih. #
  59. Eto tako je bilo, i Mi dadosmo da to naslijede sinovi Israilovi. #
  60. I oni ih, kad se sunce rađalo, sustigoše. #
  61. Pa kad jedni druge ugledaše, drugovi Musaovi povikaše: “Samo što nas nisu stigli!” #
  62. “Neće!” – reče on – “Gospodar moj je sa mnom, On će mi put pokazati.” #
  63. I Mi objavismo Musau: “Udari štapom svojim po moru!” – i ono se rastavi i svaki bok njegov bijaše kao veliko brdo; #
  64. i Mi onda tamo one druge približismo – * #
  65. a Musaa i sve one koji bijahu s njim spasismo – #
  66. i one druge potopismo. #
  67. To je, zaista, pouka, a većina njih nisu bili vjernici #
  68. a Gospodar tvoj je, doista, silan i milostiv. #
  69. I kaži im vijest o Ibrahimu #
  70. kada je oca svoga i narod svoj upitao: “Čemu se vi klanjate?” #
  71. a oni odgovorili: “Klanjamo se kumirima i povazdan im se molimo”, #
  72. On je rekao: “Da li vas oni čuju kad se molite, #
  73. ili, da li vam mogu koristiti ili naškoditi?” #
  74. “Ne” – odgovoriše “ali mi smo upamtili pretke naše kako tako postupaju.” #
  75. “A da li ste razmišljali” – upita on – “da su oni kojima se klanjate #
  76. vi i kojima su se klanjali davani preci vaši, #
  77. doista, neprijatelji moji? Ali, to nije Gospodar svjetova, #
  78. koji me je stvorio i na Pravi put uputio, #
  79. i koji me hrani i poji, #
  80. i koji me, kad se razbolim, liječi, #
  81. i koji će mi život oduzeti, i koji će me poslije oživiti, #
  82. i koji će mi, nadam se, pogreške moje na Sudnjem danu oprostiti! #
  83. Gospodaru moj, podari mi znanje i uvrsti me među one koji su dobri #
  84. i učini da me po lijepom spominju oni što će poslije mene doći, #
  85. i učini me jednim od onih kojima ćeš džennetske blagodati darovati – #
  86. i ocu mome oprosti, on je jedan od zalutalih – #
  87. i ne osramoti me na Dan kad će ljudi oživljeni biti, #
  88. na Dan kada neće nikakvo blago, a ni sinovi od koristi biti, #
  89. samo će onaj koji Allahu srca čista dođe spašen biti.” #
  90. I Džennet će se čestitima približiti, #
  91. a Džehennem zalutalima ukazati, #
  92. i reći će im se: “Gdje su oni kojima ste se klanjali, #
  93. a niste Allahu; mogu li vam oni pomoći, a mogu li i sebi pomoći?” #
  94. pa će i oni i oni koji su ih u zabludu doveli u nj biti bačeni, #
  95. i vojske Iblisove – svi zajedno. #
  96. I oni će, svađajući se u njemu, govoriti: #
  97. “Allaha nam, bili smo, doista, u očitoj zabludi #
  98. kad smo vas s Gospodarom svjetova izjednačavali, #
  99. a na stranputicu su nas naveli zlikovci, #
  100. pa nemamo ni zagovornika, #
  101. ni prisna prijatelja – #
  102. da nam je samo da se povratimo, pa da postanemo vjernici!” #
  103. u tome je pouka, ali većina ovih nisu vjernici, #
  104. a Gospodar tvoj je, zaista, silan i milostiv. #
  105. I Nuhov narod je smatrao lažnim poslanike. #
  106. Kad im brat njihov Nuh reče: “Kako to da se Allaha ne bojite? #
  107. Ja sam vam, sigurno, poslanik pouzdani, #
  108. zato se bojte Allaha i budite poslušni meni! #
  109. Za ovo od vas ne tražim nikakve nagrade, mene će Gospodar svjetova nagraditi, #
  110. zato se bojte Allaha i budite poslušni meni!” – #
  111. Oni rekoše: “Kako da te poslušamo, kad te makar ko slijedi slijedi?” #
  112. “Ne znam ja šta oni rade” – reče on, #
  113. “svi će pred Gospodarom mojim, da znate, račun polagati, #
  114. a ja vjernike neću otjerati, #
  115. ja samo javno opominjem!” #
  116. “Ako se ne okaniš, o Nuhu!” – rekoše oni – “bićeš sigurno kamenovan!” #
  117. “Gospodaru moj,” – reče on – “narod moj me u laž utjeruje, #
  118. pa Ti meni i njima presudi i mene i vjernike koji su sa mnom spasi!” #
  119. I Mi smo njega i one koji su bili uz njega u lađi krcatoj spasili, #
  120. a ostale potopili. #
  121. To je pouka, ali većina ovih nisu vjernici, #
  122. a Gospodar tvoj je zaista silan i milostiv. #
  123. I Ad je smatrao lažnim poslanike. #
  124. Kad im brat njihov Hud reče: “Kako to da se Allaha ne bojite? #
  125. Ja sam vam, sigurno, poslanik pouzdani, #
  126. zato se bojte Allaha i budite poslušni meni! #
  127. Za ovo od vas ne tražim nikakve nagrade, mene će Gospodar svjetova nagraditi. #
  128. Zašto na svakoj uzvišici palate zidate, druge ismijavajući, #
  129. i podižete utvrde kao da ćete vječno živjeti, #
  130. a kad kažnjavate, kažnjavate kao silnici? #
  131. Bojte se Allaha i meni budite poslušni! #
  132. Bojte se onoga koji vam daruje ono što znate: #
  133. daruje vam stoku i sinove, #
  134. i bašče i izvore. #
  135. Ja se, doista, bojim, za vas na Velikom danu patnje” – #
  136. Rekoše oni: “Nama je svejedno savjetovao ti ili ne bio savjetnik, #
  137. ovako su i narodi davnašnji vjerovali, #
  138. i mi nećemo biti mučeni.” #
  139. I oni su ga nastavili u laž utjerivati, pa smo ih Mi uništili. To je pouka, ali većina ovih neće da vjeruje, #
  140. a Gospodar tvoj je, zaista, silan i milostiv. #
  141. I Semud je smatrao lažnim poslanike. #
  142. Kad im brat njihov Salih reče: “Kako to da se Allaha ne bojite? #
  143. Ja sa vam, sigurno, poslanik pouzdani #
  144. zato se bojte Allaha i budite poslušni meni! #
  145. Za ovo od vas ne tražim nikakve nagrade, mene će Gospodar svjetova nagraditi. #
  146. Zar mislite da ćete ovdje biti ostavljeni sigurni, #
  147. u vrtovima i među izvorima, #
  148. u usjevima i među palmama sa plodovima zrelim? #
  149. Vi u brdima vrlo spretno kuće klešete #
  150. zato se bojte Allaha i poslušni meni budite #
  151. i ne slušajte naredbe onih koji u zlu pretjeruju, #
  152. koji na Zemlji ne zavode red već nered uspostavljaju” – #
  153. rekoše oni: “Ti si samo opčinjen; #
  154. ti si čovjek, kao i mi; zato nam donesi jedno čudo ako je istina to što govoriš!” #
  155. “Evo, to je kamila” – reče on – “u određeni dan ona će piti, a u poznati dan vi, #
  156. i ne učinite joj nikakvo zlo da vas ne bi stigla patnja na Velikom danu!” #
  157. Ali, oni je zaklaše i potom se pokajaše. #
  158. I stiže ih kazna. To je pouka, ali većina ovih neće da vjeruje, #
  159. a Gospodar tvoj je, zaista, silan i milostiv #
  160. I Lutov narod je smatrao lažnim poslanike. #
  161. Kad im njihov brat Lut reče: “Kako to da se ne bojite? #
  162. Ja sam vam, sigurno, poslanik pouzdani, #
  163. zato se bojte Allaha i budite poslušni meni! #
  164. Za ovo od vas ne tražim nikakve nagrade, mene će Gospodar svjetova nagraditi. #
  165. Zašto vi, mimo sav svijet, sa muškarcima općite, #
  166. a žene svoje, koje je za vas Gospodar vaš stvorio, ostavljate? Vi ste ljudi koji svaku granicu zla prelazite” – #
  167. rekoše oni: “Ako se ne okaniš, o Lute, bićeš sigurno prognan.” #
  168. “Ja se gnušam toga što vi radite!” – reče on; #
  169. “Gospodaru moj, sačuvaj mene i porodicu moju kazne za ono što oni rade!” #
  170. I Mi smo sačuvali njega i porodicu njegovu – sve, #
  171. osim starice koja je ostala sa onima koji su kaznu iskusili, #
  172. a zatim smo ostale uništili #
  173. spustivši na njih kišu – a strašne li kiše za one koji su opomenuti bili! #
  174. To je pouka, ali većina ovih neće da vjeruje, #
  175. a Gospodar tvoj je, zaista, silan i milostiv. #
  176. I stanovnici Ejke su u laž ugonili poslanike. #
  177. Kad im Šuajb reče: “Kako to da se ne bojite? #
  178. Ja sam vam, sigurno, poslanik pouzdani, #
  179. zato se bojte Allaha i budite poslušni meni! #
  180. Za ovo od vas ne tražim nikakve nagrade, mene će Gospodar svjetova nagraditi. #
  181. Pravo mjerite na litru i ne zakidajte #
  182. a na kantaru ispravnom mjerom mjerite, #
  183. i ljudima prava njihova ne umanjujte i zlo po Zemlji, nered praveći, ne činite, #
  184. i Onoga koji je stvorio vas i narode davnašnje bojte se” – #
  185. rekoše oni: “Ti si samo opčinjen; #
  186. i ti si samo čovjek kao i mi; za nas si ti, doista, lažac pravi; #
  187. zato spusti na nas kaznu s neba, ako istinu govoriš!” #
  188. “Gospodar moj dobro zna šta vi radite” – reče on. #
  189. I oni su nastavili da ga u laž utjeruju pa ih je stigla kazna iz oblaka; a to je bila kazna jednog strašnog dana. #
  190. To je pouka, ali većina ovih neće da vjeruje, #
  191. a Gospodar tvoj je, zaista, Silan i Milostiv. #
  192. I Kur’an je, sigurno, objava Gospodara svjetova; #
  193. donosi ga povjerljivi Džibril #
  194. na srce tvoje, da opominješ #
  195. na jasnom arapskom jeziku; #
  196. on je spomenut u knjigama poslanika prijašnjih – #
  197. zar ovima nije dokaz to što za njega znaju učeni ljudi sinova Israilovih? #
  198. A da ga objavljujemo i nekom nearapu #
  199. pa da im ga on čita, opet u nj ne bi povjerovali. #
  200. Eto, tako ga Mi u srca grješnika uvodimo, #
  201. oni u nj neće vjerovati dok ne dožive patnju nesnosnu, #
  202. koja će im iznenada doći, kad je najmanje budu očekivali, #
  203. pa će reći: “Hoće li nam se imalo vremena dati?” #
  204. Zašto oni kaznu Našu požuruju?! #
  205. Šta ti misliš, ako im Mi dopuštamo da godinama uživaju, #
  206. i naposljetku ih snađe ono čime im se prijeti, #
  207. zar će imati šta od slatkog života koji su provodili? #
  208. Mi nijedan grad nismo razorili prije nego su im došli oni koji su ih opominjali #
  209. da bi pouku primili; Mi nismo nepravedni bili. #
  210. Kur’an ne donose šejtani, #
  211. nezamislivo je da to oni čine; oni to nisu kadri, #
  212. oni ga nikako ne mogu prisluškivati. #
  213. Zato se, mimo Allaha, ne moli drugom bogu – da ne bi bio jedan od onih koji će biti mučeni! #
  214. I opominji rodbinu svoju najbližu #
  215. i budi ljubazan prema vjernicima koji te slijede! #
  216. A ako te ne budu poslušali, ti reci: “Ja nemam ništa s tim što vi radite.” #
  217. I pouzdaj se u Silnoga i Milostivoga, #
  218. koji te vidi kada ustaneš #
  219. da sa ostalima molitvu obaviš, #
  220. jer On, doista, sve čuje i sve zna. #
  221. Hoću li vam kazati kome dolaze šejtani? #
  222. Oni dolaze svakome lašcu, grješniku, #
  223. oni prisluškuju – i većinom oni lažu. #
  224. A zavedeni slijede pjesnike. #
  225. Zar ne znaš da oni svakom dolinom blude #
  226. i da govore ono što ne rade, #
  227. tako ne govore samo oni koji vjeruju i dobra djela čine, i koji često Allaha spominju, i koji uzvraćaju kad ih ismijavaju. A mnogobošci će, sigurno, saznati u kakvu će se muku uvaliti. #

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

Gravatar
WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. ( Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. ( Odjava /  Izmijeni )

Odustani

Spajanje na %s

%d blogeri kao ovaj: